1 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«
2 А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих,
3 па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско.
4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском.
5 И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
6 »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7 »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8 »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ.
9 И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.
10 »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.«
12 »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу?
13 Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале.
14 Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«
15 »Ако твој брат згреши против тебе, иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата.
16 А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.
17 Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према паганину или царинику.
18 »Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19 »А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати.
20 Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«
21 Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«
22 »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.
23 »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама.
24 Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата.
25 Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26 »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘
27 И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28 »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара, па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29 »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘
30 Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31 »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио!
33 Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘
34 И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.
35 »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«