25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.
26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.
30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.