2 А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих,
3 па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско.
4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском.
5 И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
6 »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7 »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8 »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ.