2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.
3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али ове не хтедоше да дођу.
4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5 »Али они се не одазваше, него одоше — један на своју њиву, други за својом трговином,
6 а остали ухватише царве слуге, па их злоставише и убише.
7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.