7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.
9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘
10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли — и зле и добре — и свадбена дворана се напуни гостима.
11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,
12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘