37 Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба,
38 па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«
39 Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
40 Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном.
41 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
42 Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«
43 Затим се врати и опет их нађе како спавају — очи су им се склапале.