Еванђеље По Луки 1 SB

Увод

1 Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли међу нама

2 онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи,

3 па сам и ја, уважени Теофиле — пошто сам од почетка све пажљиво испитао — наумио да ти напишем све по реду,

4 да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.

Најава рођења Јована Крститеља

5 У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак.

6 Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе.

7 Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.

8 Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда,

9 паде на њега коцка — по свештеничком обичају — да уђе у Господњи Храм и запали кâд.

10 А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.

11 Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.

12 Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.

13 Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован.

14 Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди,

15 јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби.

16 Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу

17 и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника — да припреми Господу народ спреман.«

18 Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«

19 »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест.

20 А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«

21 А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму.

22 Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.

23 Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући.

24 После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.

25 »Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«

Најава Исусовог рођења

26 У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет,

27 девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове.

28 Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!«

29 Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи.

30 »Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога.

31 Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус.

32 Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида

33 и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.«

34 Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица?«

35 »Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силe Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији.

36 Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу.

37 Јер, Богу ништа није немогуће.«

38 »Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.«И анђео оде од ње.

Марија код Јелисавете

39 Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји,

40 и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету.

41 Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом,

42 па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити!

43 Чиме сам заслужила да мајка мога Господа долази к мени?

44 Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете.

45 И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.«

Маријин хвалоспев

46 А Марија рече:»Моја душа велича Господа

47 и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу,

48 јер је видео понизност своје служитељке.Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,

49 јер је Силни за мене учинио велика дела.Његово име је свето

50 и он је из поколења у поколење милостивонима који га се боје.

51 Силна је дела учинио својом десницом.Распршио је охоле и њихову уображеност,

52 владаре збацио с престола,а понизне узвисио.

53 Гладне је наситио добрима,а богате отпустио празних руку.

54 Дошао је да помогне своме слузи Израелу,

55 сетио се да буде милостив Авраамуи његовим потомцима довека,као што је и обећао нашим праоцима.«

56 И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући.

Рођење Јована Крститеља

57 Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина.

58 А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом.

59 Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.

60 Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«

61 »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој,

62 а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.

63 Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.«И сви се зачудише.

64 Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога,

65 а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе

66 и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.

Захаријин хвалоспев

67 Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:

68 »Нека је благословен Господ, Бог Израелов,што је дошао да избави свој народ

69 и што нам је подигао моћног Спаситељау кући свога слуге Давида,

70 као што је давно рекаокроз уста својих светих пророка

71 да ће нас спасти од наших непријатељаи од руке свих који нас мрзе,

72 да ће се смиловати нашим праоцимаи сетити се свога светог савеза,

73 заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму —

74 да ће нас избавити из руку непријатељâи дати нам да му служимо без страха,

75 у светости и праведности пред њимсвих дана нашега живота.

76 А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега,јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут,

77 да обзнаниш његовом народуда је спасење у опроштењу њихових греха

78 због велике самилости нашега Богакојим ће нам доћи светлост са неба

79 да засветли онима који живе у тами и у сенци смртии усмери наше ноге на пут мира.«

80 Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.

Поглавља

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24