1 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум.
2 А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан.
3 Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.
4 Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш,
5 јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«
6 И Исус пође с њима.Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.
7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.
8 Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
9 Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«
10 А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.
11 Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ.
12 Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.
13 Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«
14 Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«
15 И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.
16 Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«
17 И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.
18 Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика
19 и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
20 Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«
21 А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.
22 Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље.
23 И благо оном ко се о мене не саблазни.«
24 Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар?
25 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама.
26 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка!
27 То је онај за кога је записано:‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,који ће пред тобом припремити пут.‘
28 Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.
29 »И сав народ који је слушао — чак и цариници — признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем.
30 Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.
31 »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични?
32 Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:‚Свирали смо вам, али не заиграсте.Нарицали смо, али не заплакасте.‘
33 Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘
34 Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘
35 Али мудрост оправдавају сва њена деца.«
36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу.
37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти,
38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче — да је грешница.«
40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«»Кажи«, одврати овај.
41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.
42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом.
45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге.
46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу.
47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«