1 Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град,
2 човек по имену Закеј, главни цариник, и то богат,
3 покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста.
4 Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.
5 Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«
6 И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.
7 Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«
8 Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«
9 Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син.
10 Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«
11 Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.
12 Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати.
13 Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина, па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘
14 »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘
15 »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.
16 »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘
17 »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘
18 »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘
19 »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘
20 »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу.
21 Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘
22 »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао.
23 Зашто онда ниси ставио мој новац у банку? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘
24 »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘
25 »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘
26 »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«
28 Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.
29 Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им:
30 »Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо.
31 А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«
32 И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.
33 А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«
34 »Потребно је Господу«, одговорише им они,
35 и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса.
36 И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.
37 Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели,
38 говорећи:»‚Благословен цар који долази у име Господа!‘Мир на небу и слава на висини!«
39 »Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«
40 »Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«
41 Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим,
42 говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сaкривено од твојих очију.
43 Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна.
44 И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«
45 Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега,
46 говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘, а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘!«
47 Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију,
48 али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.