1 У то време су тамо били и неки који Исусу испричаше о Галилејцима чију је крв Пилат измешао с њиховим жртвама.
2 А он им одговори: »Зар мислите да су ти Галилејци били већи грешници од осталих Галилејаца зато што су тако страдали?
3 Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.
4 Или, шта је са оном осамнаесторицом на које се срушио силоамски торањ и усмртио их? Мислите ли да су они били више криви од свих осталих становника Јерусалима?
5 Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.«
6 Онда им исприча ову причу: »Имао један човек смокву посађену у свом винограду, па дошао да на њој потражи плода, али га не нађе.
7 »Тада рече виноградару: ‚Ево већ три године долазим и тражим плода на овој смокви, али га не налазим. Посеци је. Зашто да слаби земљу.‘
8 »‚Господару‘, одговори му виноградар, ‚остави је још ову годину, да око ње окопам и нађубрим,
9 па ће можда догодине донети плод. А ако не роди, посеци је.‘«
10 Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги.
11 А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.
12 Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«
13 Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.
14 А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«
15 Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји?
16 Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«
17 Kада је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.
18 Тада рече: »Чему је слично Божије царство? С чим да га упоредим?
19 Слично је зрну горушице које је човек узео и посејао у свом врту, а оно изникло и развило се у дрво и птице се гнездиле у његовим гранама.«
20 А онда опет рече: »С чим да упоредим Божије царство?
21 Слично је квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«
22 Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и учио народ.
23 Неко му рече: »Господе, хоће ли се само мало њих спасти?«А он им рече:
24 »Свим силама се потрудите да уђете кроз уска врата. Јер, кажем вам: многи ће настојати да уђу, али неће моћи.
25 Када господар куће устане и закључа врата, стајаћете напољу и куцати на врата, говорећи: ‚Господару, отвори нам!‘»А он ће вам одговорити: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте.‘
26 »‚Јели смо и пили с тобом‘, рећи ћете му ви, ‚а ти си учио народ на нашим улицама.‘
27 »А он ће вам рећи: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду.‘
28 »И биће плач и шкргут зуба када у Божијем царству угледате Авраама, Исаака, Јакова и све пророке, а вас избаце напоље.
29 Људи ће долазити са истока и запада, са севера и југа, и лећи за трпезу у Божијем царству.
30 И знајте, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.«
31 У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«
32 А он им рече: »Идите и реците тој лисици: ‚Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећег дана ћу довршити дело.‘
33 Али, данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не приличи пророку да погине ван Јерусалима.
34 »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели.
35 Ево, кућа вам остаде пуста. Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘«