1 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују,
2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу:
4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена,
6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘
7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
8 »Или, која жена, када има десет драхми, па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе?
9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘
10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
11 Онда рече: »Један човек имао два сина.
12 Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13 »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано.
14 Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева.
15 Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.
16 Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17 »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18 Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22 »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23 Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24 Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25 »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,
26 па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27 »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28 »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара.
29 Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима!
30 А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31 »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је.
32 Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«