1 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили.
2 А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.
3 Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«
4 А они су ћутали.Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га,
5 па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«
6 А они нису знали шта да кажу на то.
7 Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу:
8 »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе,
9 па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место.
10 Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом.
11 Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«
12 Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити.
13 Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе
14 — и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«
15 Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«
16 А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи.
17 Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘
18 »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘
19 »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘
20 »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘
21 Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘
22 »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘
23 »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни.
24 Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«
25 А са Исусом је путовао силан народ.Он се окрену према њима, па рече:
26 »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик.
27 Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.
28 »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши?
29 Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали
30 говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘
31 »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада.
32 Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир.
33 Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«
34 »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити?
35 Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«