1 Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера,
2 виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже.
3 Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.
4 Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«
5 »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«
6 И кад су то учинили, ухватише веома много рибе — толико да су им се мреже цепале.
7 Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.
8 Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«
9 Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили,
10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«
11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
12 Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«
13 Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«И губа одмах нестаде с њега.
14 Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио — за сведочанство њима.«
15 Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести.
16 А он се често повлачио на усамљена места и молио се.
17 Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом.
18 Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса.
19 Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
20 Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
21 Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
22 Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите?
23 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘?
24 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
25 И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога.
26 Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
27 Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
28 И овај остави све, устаде и пође за њим.
29 Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.
30 Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«
31 А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима.
32 Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«
33 Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.«
34 »Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус.
35 »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.«
36 Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој.
37 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти.
38 Него, ново вино треба сипати у нове мешине.
39 И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«