1 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају.
2 »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе.
3 А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘
4 Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу
5 зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6 Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија.
7 Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши?
8 Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
9 А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу:
10 »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник.
11 Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи — разбојници, неправедници, прељубници — или као овај цариник.
12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13 »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14 »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
15 Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16 Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.
17 Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
18 Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19 »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико, осим јединога Бога, није добар.
20 Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘«
21 А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22 Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23 Али, када је то чуо, поглавар се силно ражалости, јер је био веома богат.
24 Када је Исус видеo да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.
25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27 »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28 Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу,
30 а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
31 Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се.
32 Предаће га паганима и ругати му се, злостављати га, пљувати,
33 избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«
34 Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.
35 Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слепи човек и просио.
36 Чувши да народ пролази, упита шта се дешава,
37 а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«
38 Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
39 Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
40 Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га:
41 »Шта хоћеш да учиним за тебе?«»Господе«, одговори он, »да прогледам.«
42 А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«
43 И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.