Еванђеље По Луки 10 SB

Послање Седамдесет двојице

1 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу, па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

2 Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.

3 Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове.

4 Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

5 »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘

6 И ако тамо буде мирољубив човек, ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити.

7 Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

8 »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе.

9 Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘

10 Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците:

11 ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘

12 Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

13 »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу.

14 Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама.

15 А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље ћеш се суновратити!

16 »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

17 Седамдесет двојица се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

18 А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња.

19 Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом — и ништа вам неће наудити.

20 Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

21 Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

22 »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

23 Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате.

24 Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

25 Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

26 »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

27 Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘«

28 »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

30 Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва.

31 А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао.

32 Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао.

33 Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се,

34 па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега.

35 Сутрадан извади два динара и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

36 »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

37 »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

38 Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу.

39 Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

40 Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

41 »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега,

42 а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

Поглавља

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24