15 Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.
16 Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17 »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18 Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘