19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22 »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23 Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24 Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25 »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,