1 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају.
2 »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе.
3 А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘
4 Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу
5 зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6 Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија.
7 Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши?