4 Јас реков: „Господи, смилувај ми се, исцели ми ја душата, зашто згрешив!”
5 Непријателите зборуваат зло за мене: „Кога ќе умре и кога ќе му го снема името?”
6 И ако дојде некој да ме посети, зборува со ласкање, собира злоба во своето срце, а надвор клевети.
7 Сите што ме мразат, шептат заедно за мене, измислуваат зло против мене:
8 „Лоша болест го кутна,” или: „Кога еднаш ќе легне, нема да стане.”
9 А и мојот пријател, во кого имав доверба, кој јадеше мој леб, ја крена петицата против мене.
10 Но Ти, Господи, смили ми се и крени ме, за да можам да им вратам.