2 Во ден на неволја Го барам Господа, ноќе, мојата рака се испружува неуморно, мојата душа не сака да се утеши.
3 Си спомнувам за Бога и воздивнувам; кога размислувам ми го снемува здивот.
4 Ги држиш моите клепки, потресен сум, не можам да зборувам.
5 Размислувам за древните дни и се сеќавам за минатите години;
6 се сеќавам, ноќе, на мојата песна, размислувам во срцето, и мојот дух испитува:
7 „Дали Господ ќе отфрли засекогаш и дали ќе биде, кога и да е, уште милостив?
8 Дали прекрати Неговата милост засекогаш, пропадна ли Неговото ветување за сите поколенија?